Š-Trump-fovanje

Amerika je kao i mnogo puta u svojoj istoriji na prekretnici i u previranju. U novembru će Amerikanci izabrati novog stanara ili novu stanarku Bele kuće posle osam godina prvog crnog predsednikovanja. I dok mi život u Vašingtonu, s jedne strane, omogućava da budem u epicentru predizbornih priča i rasprava, s druge strane me čudi koliko su obični ljudi - moje koleginice i kolege, roditelji koje srećem u školi, prijatelji Amerikanci i ostali sa kojima razgovaram, malo zainteresovani za ovu temu. Prosečni Amerikanci nisu opsednuti politikom kao mi na Balkanu jer im ni posao, ni egzistencija, ni budućnost ne zavise u velikoj meri od toga ko je na vlasti. Barem ne direktno.

Pre nekoliko dana sam bila na celodnevnom događaju u Atlantskom savetu pod nazivom "2016 Global Security Forum" na kojem je govorilo desetak političkih analitičara, istoričara, novinara, pisaca, predstavnika IT industrije, stručnjaka za cyber security, marketing, pa čak i jedan umetnik. Tema je bila američka spoljna politika u svetlu predizborne kampanje i velikog raskola koji postoji poslednjih osam godina između demokrata i republikanaca. Amerika je zemlja koja se ponosi onim što se zove "bipartisanship", odnosno konsenzus dve partije zarad nacionalnog interesa. Međutim, od kako je Barak Obama predsednik, Amerika se ne može pohvaliti ovim bajkovitim slaganjem dve partije. U Atlantskom savetu sam čula samo demokrate i one koji ih podržavaju. Naravno, sigurni su da će Hilari pobediti na izborima i da će Amerika nastaviti sa svojim "imperijalnim prenaprezanjem", odnosno svojom ulogom mirođije u svakoj belosvetskoj čorbi. Moraju u to da veruju jer u suprotnom ne bi baš imali mnogo toga da analiziraju i da pišu u svojim knjigama.

Danas sam bila u Brookings-u gde su predstavljeni rezultati ankete Pew istraživačkog centra o stavovima Amerikanaca prema ulozi Amerike u svetu. I ovaj događan je bio u svetlu predstojećih izbora. Učesnici ove panel diskusije nisu republikanskog opredeljenja i ne podržavaju Trampa, ali su objasnili šta je uzrok negativnih stavova većine ispitanika o američkom vojnom, politčkom i ekonomskom angažovanju po svetu. Hvala Robertu Kaganu što mi je rasvetlio celu Tramp misteriju. Amerika je tokom svoje istorije imala periode internacionalizma - angažovanja i intervenisanja van svojih granica, i periode izolacionizma, kada se povlačila među svoja dva okeana i baš je bilo briga za ostatak sveta. Od svog nastanka do Prvog svetskog rata, Amerika se nije bavila ničim do samom sobom. Posle tog rata i prvog američkog angažovanja u svetu, nastupio je najduži period izolacionizma koji je trajao više od 30 godina. Svi periodi izolacionizma posle toga trajali su relativno kratko, čak se može reći da ih skoro nije ni bilo. Sada su Amerikanci umorni i žele da se njihov predsednik i svi ispod njega bave Amerikom jer dok su oni vodili tuđe ratove po svetu, američka infrastruktura je polako propadala, nacionalni dug narastao do neba, a jaz između bogatih i prosečnih građana postao ogroman. Dakle, prosečnog Amerikanca više ne interesuju ni Evropa, ni Rusija, ni Blistok, ni Kina. Prosečni Amerikanac hoće da bude "egoistični nacionalista", kako kaže Kagan. Ono što analitičari ne mogu da predvide u ovom trenutku je koliko dugo će period izolacionizma trajati ovog puta. Kako tvrde Kagan i još jedan vojni analitičar ovaj period je počeo sa Obamom i njegovim neuplitanjem u građanski rat u Siriji, kao i nemešanjem u mnoga druga nacionalna i regionalna pitanja.

U Brookings-u je govorila i dopisnica Le Figaro-a iz Bele kuće koja je rekla da je zapadna Evropa potpuno razočarana Obamom, da su od njega mnogo očekivali, a on ništa nije uradio po pitanju evropske ekonomske i migrantske krize. Malo je pala u vatru i upozoravala na to da će se demografija Evrope promeniti i da će Putin iskoristiti pasivnost Amerike kako bi sproveo svoje interese u Evropi. Američki učesnici u diskusiji su je "gledali belo" i rekli joj da migranti ne mogu da dopešače preko okeana do Amerike i da će se Tramp i Putin lepo slagati.

Svakako da je bilo priče i o Trampovim planovima da podigne zid na granici sa Meksikom i da spreči doseljavanja ljudi muslimanske veroispovesti u Ameriku, što niko od učesnika u diskusiji ne odobrava. Ali su sasvim lepo objasnili šta je to što Amerikanci koji će glasati za Trampa zamišljaju kada čuju "Make America great again!".