Prodavci automobila

Ako nikada niste kupovali kola u Americi, ne znate kako je kada vam se obraća američki prodavac automobila. Zaspe potencijalnog kupca bujicom bombastičih rečenica kojima pokušava da ga ubedi da kupi kola jer mu je to poslednja prilika u životu i ako je propusti, desiće mu se nešto sudbinski strašno, skoro isto kao u onim lančanim email porukama gde čoveku prete da će ga udariti tramvaj ako ne pošalje poruku na barem deset adresa. U stanju su da izgovore rečenice kao: “Tell me what you want, and I will do anything for you – anything you need” ili “Just let me know which model you're interested in and I will personally put the deal together for you - there will be no ‘Let me talk to my Manager’”. Kupac bi mogao da pomisli da mu prodavac automobila nudi brak ili doživotno izdržavanje. Najvažnije je da steknete utisak da je sve moguće i da od bujice reči ne možete da čujete sopstvene misli jer bi vam vaše misli rekle da bežite glavom bez obzira.

Amerikanci imaju veoma razvijenu sposobnost i veštine govorništva. Skoro svi govore kao da su profesionalni televizijski spikeri, ne zastajkuju, ne mucaju, odaju utisak da i ne razmišljaju dok govore nego da su unapred pripremili svaku rečenicu i deklamuju je. Stvarno su majstori za komunikaciju, i pismenu i usmenu. Svako je “prodavac automobila” u svom domenu. Naučeni su da ubeđuju sagovornike i to rade potpuno spontano. Iako je osnov američke demokratije u tome da “se slažemo da se ne slažemo” i da svako ima prava na svoje mišljenje i stavove, Amerikanci su vaspitani i obučeni da budu što ubedljiviji u iznošenju sopstvenih stavova i da učine sve da preobrate sagovornika. Ovo posebno dolazi do izražaja u trgovini i u traženju posla. Dakle, treba da ubedite sagovornika da je vaš proizvod najbolji ili da ste najbolja osoba za određen posao.

Nedavno sam bila na konferenciji na kojoj su govorili i Amerikanci i ljudi iz drugih krajeva sveta. Razlika u govorništvu bila je ogromna u korist Amerikanaca. Nisu Sirijac i Ukrajinac  govorili loše – daleko od toga, ali su Amerikanci govorili mnogo bolje. Ono što sam takođe  primetila je da ima onih koji potpuno drugačije govore u profesionalnom kontekstu u odnosu na privatnu komunikaciju. Poznajem ženu koja drži veoma efektne govore (za moj ukus pomalo prazne), a kada sa njom vodim neformalnu komunikaciju deluje kao da ne zna da sastavi dve prosto-prošrene rečenice. Kao da ima prekidač na koji se uključuje i isključuje po potrebi.

Kada sam u svom prethodnom životu radila u Američkoj ambasadi u Beogradu, Amerikanci sa kojima sam sarađivala govorili su engleski koji je bio umeren i odmeren. Danas, ovde gde živim i radim, u vreme takozvanih millennials-a, sve mi zvuči nekako preterano i izveštačeno. U profesionalnom kontekstu moje omiljene fraze koje zvuče krajnje pompezno, a imaju vrlo obično značenje su:

- meeting take-away

- burning platform

- core values

- to make hay

- best practice

- to put ducks in a row

- to leverage

- to drill down

- let’s put this on the backburner

- it’s a no brainer

- to reach out

U svakodnevnim kontaktima sa ljudima saznaćete da je sve great i awesome, čak i kada je u pitanju najbanalnija stvar. Sve je fun, uključujući i vrlo ozbiljne životne situacije. Svi su excited i passionate non-stop oko bilo čega. Što reče jedan moj prijatelj, bivši američki diplomata: “When I was young, the word ‘passion’ meant something completely different.” Pretpostavljam da se u starom, seksualnom smislu umesto reči excited [uzbuđen] sada upotrebljava horny. Pošto sve mora da bude izraženo rečima sa sve jačim značenjem, da li ćemo kroz nekoliko godina reći da smo horny zbog odlaska na izlet?