U Americi živim skoro pet meseci. Stigla sam krajem juna, na početku leta. Prošlo je leto, koje nije bilo tipično za Vašington. Bilo je prilično blago i ne tako vlažno kako ovde obično biva. Jesen je bila divna. Kalendarski još uvek traje, ali je sinoć stigla velika hladnoća, a danas je promicao i sneg. Još uvek ima lišća na drveću - zlatnog, grimiznog, jarko narandžastog, purpurnog, svetlo žutog, čak i rozikastog. Od kako je stigla jesen, svakoga dana se divim bojama krošnji i svaki put hoću da ih fotografišem, a onda se setim da nisam ovde kao (avan)turista nego kao životni turista. Doživljaj kada se stane pod krošnju koja je boje grimiza je fascinantan. Obasja vas bordo-crveno-rozikasta svetlost i svet izgleda kao da ga posmatrate kroz roze naočare za sunce. Inače, svet ovako možete da posmatrate samo pod dejstvom šarenih pilulica.
Sa promenom godišnjih doba ljudi menjaju i odeću. To je tako u svim delovima sveta. Neko se oblači po kalendaru pa možete u kasnu jesen da vidite kaput na 18 stepeni, a neko se oblači prema vremenskim prilikama pa možete da vidite čoveka u majci na istih 18 stepeni u kasnu jesen. Sve se menja - i temperatura, i boje prirode, i praznici, i roba u prodavnicama, i mirisi, ali "japanke" odolevaju svim promenama. U Americi su japanke bezvremenske i svevremenske. Nešto kao porodične vrednosti.
Verovatno sada mislite da sam potpuno poludela, ali zaista mislim na onu vrstu obuće za plažu ili tuširanje posle sportskih aktivnosti koju mi Balkanci nazivamo "japankama". Neću sada ulaziti u dublju analizu balkanskog naziva ove vrste obuće (ako se to uopšte može nazvati obućom) koja ima korene Egiptu, preko Japana. Dakle, japanke me navedu na to da buljim u žene na ulici otvorenih usta nekoliko puta u toku dana.
rvo i osnovno, u ovoj zemlji japanke se nose u svako godišnje doba. Kada je veoma toplo, što donekle mogu da razumem jer se noga luftira, mada ne znam kako je kada se upali plasticni ili gumeni djon odozdo. Kada je veoma hladno i suvo, jer je dama u velikoj žurbi verovatno zaboravila da se preobuje kada je skinula pižamu i obukla odeću za posao. Kada pada kiša zato što ne treba uništavati drugu, kvalitetniju obuću po kiši, nema se para valjda. U ovom slučaju stopala budu onako malo blatnjava. Čekam da napada sneg pa da vidim koju praktičnu primenu imaju japanke po snegu i ledu. Možda se odlično klizaju pa se brže stigne na posao.
Drugo, i ne manje osnovno, japanke se smatraju idealnom kvazi-obućom za sve prilike. Tako ih je, recimo, učiteljica moje kćerke nosila do pre neki dan. U čapopisu "Time" čitala sam intervju sa damom koja je izvršna direktorka korporacije tipa General Motors ili General Electric. Bilo je i fotografija, a na jednoj od njih je dama stajala okružena svojim najbližim saradnicima, na sebi je imala veoma svedeno, spartansko, skoro muško odelo i naravno - japanke. Ne bi me čudilo da uskoro vidim FLOTUS-a (interna skraćenica za First Lady of the United States) u japankama tokom zvanične posete Dalaj Lami na Tibetu ili Papi u Vatikanu.
Uradila sam i malo istraživanje po Internetu u nadi da ću naći odgovor na pitanje "zašto Amerikanke nose japanke u svim prilikama?" ali bez rezultata. Pomislila sam da se iskupljuju za Hirošimu i Hagasaki, ali shvatih da u Americi ova kvazi-obuća ima onomatopejski naziv "flip flops" koji nema nikakve veze sa Japanom.
Sa promenom godišnjih doba ljudi menjaju i odeću. To je tako u svim delovima sveta. Neko se oblači po kalendaru pa možete u kasnu jesen da vidite kaput na 18 stepeni, a neko se oblači prema vremenskim prilikama pa možete da vidite čoveka u majci na istih 18 stepeni u kasnu jesen. Sve se menja - i temperatura, i boje prirode, i praznici, i roba u prodavnicama, i mirisi, ali "japanke" odolevaju svim promenama. U Americi su japanke bezvremenske i svevremenske. Nešto kao porodične vrednosti.
Verovatno sada mislite da sam potpuno poludela, ali zaista mislim na onu vrstu obuće za plažu ili tuširanje posle sportskih aktivnosti koju mi Balkanci nazivamo "japankama". Neću sada ulaziti u dublju analizu balkanskog naziva ove vrste obuće (ako se to uopšte može nazvati obućom) koja ima korene Egiptu, preko Japana. Dakle, japanke me navedu na to da buljim u žene na ulici otvorenih usta nekoliko puta u toku dana.
rvo i osnovno, u ovoj zemlji japanke se nose u svako godišnje doba. Kada je veoma toplo, što donekle mogu da razumem jer se noga luftira, mada ne znam kako je kada se upali plasticni ili gumeni djon odozdo. Kada je veoma hladno i suvo, jer je dama u velikoj žurbi verovatno zaboravila da se preobuje kada je skinula pižamu i obukla odeću za posao. Kada pada kiša zato što ne treba uništavati drugu, kvalitetniju obuću po kiši, nema se para valjda. U ovom slučaju stopala budu onako malo blatnjava. Čekam da napada sneg pa da vidim koju praktičnu primenu imaju japanke po snegu i ledu. Možda se odlično klizaju pa se brže stigne na posao.
Drugo, i ne manje osnovno, japanke se smatraju idealnom kvazi-obućom za sve prilike. Tako ih je, recimo, učiteljica moje kćerke nosila do pre neki dan. U čapopisu "Time" čitala sam intervju sa damom koja je izvršna direktorka korporacije tipa General Motors ili General Electric. Bilo je i fotografija, a na jednoj od njih je dama stajala okružena svojim najbližim saradnicima, na sebi je imala veoma svedeno, spartansko, skoro muško odelo i naravno - japanke. Ne bi me čudilo da uskoro vidim FLOTUS-a (interna skraćenica za First Lady of the United States) u japankama tokom zvanične posete Dalaj Lami na Tibetu ili Papi u Vatikanu.
Uradila sam i malo istraživanje po Internetu u nadi da ću naći odgovor na pitanje "zašto Amerikanke nose japanke u svim prilikama?" ali bez rezultata. Pomislila sam da se iskupljuju za Hirošimu i Hagasaki, ali shvatih da u Americi ova kvazi-obuća ima onomatopejski naziv "flip flops" koji nema nikakve veze sa Japanom.
