"Think positive!" je krilatica koja na jednostavan način oslikava stav Amerikanaca prema životu i svemu što ih okružuje. U Americi je veoma važno da i u privatnom životu i u profesionalnom okruženju stalno imate pozitivan stav, da se smejete (običan osmeh nije dovoljan), da budete razdragani, da koristite izraze koji odražavaju oduševljenje, da pokažete interesovanje za sve i svakoga, da budete izuzetno predusretljivi i da ne znate za cinizam i zloćudnost. Meni, koja sam rođena i odrasla na Balkanu, sve to deluje čudno i nestvarno. Stalno se pitam da li ljudi ovde zaista imaju pozitivan stav prema sebi i okolini ili je to samo dobro uvežbana uloga u koju većina u suštini ne veruje.
Kako god bilo, mnogo je lakše biti negativan i sumnjati u sve i svja, što je moj slučaj, nego suprotno. Što bi rekli glumci: "Tragedy is easy, comedy is hard." Ovo se takođe može svesti na jedno od osnovnih pitanja o ljudskoj prirodi: da li je čovek u suštini dobar ili je u suštini loš? Da li i u Americi važi latinska izreka "homo homini lupus est" ili su Amerikanci uspeli da potpuno opovrgnu ovu tvrdnju u praksi?
Moji prijatelji i poznanici koji su došli u Ameriku dosta godina pre mene i proživeli mnogo više od mene u ovoj zemlji, tvrde da pozitivan životni stav nije puka fasada već da je u pitanju životna filozofija u koju većina ljudi u Americi iskreno veruje i sledi je dosledno. Nadam se da ću kroz nekoliko godina i ja biti tog mišljenja i da ću biti "inficirana" tim pozitivnim stavom prema sopstvenom životu i svemu što me okružuje. Sama činjenica da se pitam koliko su Amerikanci iskreni u svom stavu, posebno prema drugim ljudima, govori o tome da ja a priori sumnjam u sve i da u meni čuči poprilična doza balkanskog cinizma.
Ono što je sigurno je da je Amerikancima lakše nego pripadnicima drugih nacija koji razmišljaju o skrivenim motivima i "zadnjim" namerama drugih ljudi. Ovde je sve mnogo jednostavnije nego u drugim delovima sveta: odnos prema drugim ljudima i prema samom sebi, osećanja, sećanja, odnos prema imovini i onome što je nasleđeno, pa čak i odnos prema smrti i nestanku voljenih bića. Često ćete u situacijama koje mogu biti poslovne i prilično ozbiljne, čuti "it was fun". Nisam još uspela tačno da utvrdim šta se pod ovim podrazumeva, iako dobro poznajem engleski jezik. Možda je u pitanju kulturološka nijansa, nešto što je između "zabavnog" i "interesantnog". Ne znam. Nadam se da ću imati odgovor kroz desetak godina.
Oko pozitivnog životnog stava, odnosno pozitivnog načina razmišljanja, razvila se čitava mašinerija koju sačinjavaju knjige, studije, istraživanja, seminari, lična i profesionalna savetovanja, vebsajtovi, blogovi i još mnogo proizvoda i usluga koji imaju svoje kupce u najraznolikijim sferama života. Neka naučna istraživanja su, recimo, dokazala da smejanje i osmeh direktno prouzrokuju stanje sreće i zadovoljstva, dok su neka druga istraživanja, uslovno rečeno, dokazala da pozitivan stav ne donosi izlečenje od fatalnih bolesti. Dakle, mišljenja su podeljena. Ali činjenica je da većina Amerikanaca već skoro ceo jedan vek donosi sebi i svojoj deci ekonomski razvoj i blagostanje. Ovo, naravno, ne znači da u drugim delovima sveta, koji nemaju takav pozitivan stav, nije došlo do ekonomskog boljitka. Ovo, naravno, ne znači da će Amerika uspeti da se održi na tronu istorije još jedan vek ili duže. Ovo samo znači da pozitivan životni stav delimično doprinosi razvoju jedne nacije. I ovo su samo moja razmišljanja na temu pozitivnog načina razmišljanja.
Kako god bilo, mnogo je lakše biti negativan i sumnjati u sve i svja, što je moj slučaj, nego suprotno. Što bi rekli glumci: "Tragedy is easy, comedy is hard." Ovo se takođe može svesti na jedno od osnovnih pitanja o ljudskoj prirodi: da li je čovek u suštini dobar ili je u suštini loš? Da li i u Americi važi latinska izreka "homo homini lupus est" ili su Amerikanci uspeli da potpuno opovrgnu ovu tvrdnju u praksi?
Moji prijatelji i poznanici koji su došli u Ameriku dosta godina pre mene i proživeli mnogo više od mene u ovoj zemlji, tvrde da pozitivan životni stav nije puka fasada već da je u pitanju životna filozofija u koju većina ljudi u Americi iskreno veruje i sledi je dosledno. Nadam se da ću kroz nekoliko godina i ja biti tog mišljenja i da ću biti "inficirana" tim pozitivnim stavom prema sopstvenom životu i svemu što me okružuje. Sama činjenica da se pitam koliko su Amerikanci iskreni u svom stavu, posebno prema drugim ljudima, govori o tome da ja a priori sumnjam u sve i da u meni čuči poprilična doza balkanskog cinizma.
Ono što je sigurno je da je Amerikancima lakše nego pripadnicima drugih nacija koji razmišljaju o skrivenim motivima i "zadnjim" namerama drugih ljudi. Ovde je sve mnogo jednostavnije nego u drugim delovima sveta: odnos prema drugim ljudima i prema samom sebi, osećanja, sećanja, odnos prema imovini i onome što je nasleđeno, pa čak i odnos prema smrti i nestanku voljenih bića. Često ćete u situacijama koje mogu biti poslovne i prilično ozbiljne, čuti "it was fun". Nisam još uspela tačno da utvrdim šta se pod ovim podrazumeva, iako dobro poznajem engleski jezik. Možda je u pitanju kulturološka nijansa, nešto što je između "zabavnog" i "interesantnog". Ne znam. Nadam se da ću imati odgovor kroz desetak godina.
Oko pozitivnog životnog stava, odnosno pozitivnog načina razmišljanja, razvila se čitava mašinerija koju sačinjavaju knjige, studije, istraživanja, seminari, lična i profesionalna savetovanja, vebsajtovi, blogovi i još mnogo proizvoda i usluga koji imaju svoje kupce u najraznolikijim sferama života. Neka naučna istraživanja su, recimo, dokazala da smejanje i osmeh direktno prouzrokuju stanje sreće i zadovoljstva, dok su neka druga istraživanja, uslovno rečeno, dokazala da pozitivan stav ne donosi izlečenje od fatalnih bolesti. Dakle, mišljenja su podeljena. Ali činjenica je da većina Amerikanaca već skoro ceo jedan vek donosi sebi i svojoj deci ekonomski razvoj i blagostanje. Ovo, naravno, ne znači da u drugim delovima sveta, koji nemaju takav pozitivan stav, nije došlo do ekonomskog boljitka. Ovo, naravno, ne znači da će Amerika uspeti da se održi na tronu istorije još jedan vek ili duže. Ovo samo znači da pozitivan životni stav delimično doprinosi razvoju jedne nacije. I ovo su samo moja razmišljanja na temu pozitivnog načina razmišljanja.
