Traženje posla

Posao je glavni razlog mog preseljenja u Ameriku. Da budem precizna - nedostatak posla u Srbiji. Gde god da tražimo posao, prilicno je stresno. U Srbiji za nekoga ko je "bezvezan" traženje posla predstavlja veoma napornu i beznadežnu borbu protiv partijskih i plemenskih drugova i drugarica, prijatelja, rodbine, kumova, ljubavnica, dece, unučica i svih ostalih sa vezom. Sve je toliko uvezano da nekog "bezveznog" neće da prime ni da radi u trafici, a kamoli na nekom šalteru. Doduše, priznajem da posao u trafici ili na šalteru nisam ni tražila.

Prvo bih htela da kažem da Amerika nije jednolična masa gde su sve države iste, svi gradovi liče jedan na drugi i gde svi misle na isti način. Ameriku pre svega odlikuje ogromna raznolikost. Kako u predelima i ljudima, tako i u načinima na koje se traži i pronalazi posao. Vašington je poseban grad, samim tim što je glavni grad gde je najveći poslodavac savezna vlada, a uz raznorazna ministarstva i agencije ide i ogroman broj interesnih grupa i njihovih predstavnika, odnosno lobista, međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija, univerziteta, škola, institucija kulture i uslužnih delatnosti. Naravno, i veliki broj kompanija čija su sedišta po celoj Americi, ima svoje kancelarije i predstavnike u glavnom gradu kako bi bili što blize onima koji donose važne odluke. Sve ovo čini da je i u Vašingtonu sve uvezano ali na drugačiji način nego na Balkanu. U ovom gradu ljudi imaju veoma razvijenu svest o politici i poznaju taktike i strategije širenja političkog uticaja, ali se ne bave palanačkim politikanstvom. Da bi se neko ovde zaposlio "preko veze" ipak je potrebno da ima odgovarajuće kvalifikacije, a ne da bude vlasnik pečenjare koji pikira na poziciju direktora kontrole letenja ili železnice.

Iako je sve uvezano i uprkos tome što je za dobijanje nekih poslova potrebno uložiti mnogo energije, vremena i novca u ono što se zove "networking", posao je moguće dobiti tako što se javite na konkurs. Ali i to predstavlja veoma razvijenu tehniku i veštinu. Ja bih to čak nazvala i naukom. Prvo i osnovno, biografija i propratno pismo koje šaljete moraju da budu dovedeni do perfekcije da biste dobili preliminarni intervju koji je vrlo često samo telefonski razgovor. Onda, ako ste bili dovoljno dobri i ubedljivi preko telefona, pozvaće vas na sastanak da bi vas videli i dobro "iscedili". Vrlo često postoji dva do tri kruga intervjua na kojima se najčešće primenjuje bihevioralistička metoda zvana "STAR". To znači: Situation, Task, Action, Result. Pitaju vas: "Ispričajte nam o tome kako ste pokazali inicijativu / rešili sukob sa kolegama / napravili grešku." Onda vi treba da date primer iz svog pređašnjeg profesionalnog iskustva, a suština je da ispričate kako ste reagovali na pravi način u određenoj situaciji. To su veoma često priče koje morate da izmislite i sam sadržaj nije toliko bitan. Važno je samo da vide na koji način razmišljate i rešavate probleme.

Isto kao što biografija mora da bude savršeno napisana i formatirana, takav mora da bude i nastup. Pri tom mislim na stav koji treba da bude kao da ste osvojili svet. Sve što ste prethodno radili treba da predstavite kao da je bez vas sve moglo da propadne. Kao da se firma u kojoj ste radili zahvaljujući vama i isključivo vama našla na listi "Fortune 500". Nema veze ako ste u dotičnoj firmi pakovali pisma u koverte preko omladinske zadruge. (Ovo je onako figurativno pošto u Americi omladinske zadruge ne postoje.) Amerikanci imaju sposobnost da najnebitniji posao predstave kao sopstveno vrhunsko, revolucionarno dostignuće. To je ono što mi sa Balkana rođeni pre 2000. godine nikada necemo uspeti jer su nas od rođenja stalno kritikovali u fazonu: "Decu ne treba hvaliti da se ne pokvare."

Dakle, traženje posla u Vašingtonu nije nimalo lako i zabavno. Posebno za nekoga ko potiče iz potpuno drugačijeg okruženja i okolnosti. Ali ono što je najbolje, a što u Srbiji nedostaje, je osećaj da kada jednom nađete posao niko, ama bas niko vas ne može zaustaviti u penjanju profesionalnim stepenicama ukoliko ste radni, sposobni i pametni. Kakav god posao da imate, uvek možete da tražite i nađete bolje plaćen, interesantniji i izazovniji posao. Naravno, pod uslovom da to želite. A možete i da radite taj isti posao godinama, a da na vas ne utiču odluke i mešetarenja onih koji imaju mnogo ili malo vlasti.