Ako mislite da je tema ovog teksta život oblapornosti, život u izobilju, ludi provodi, luksuzna putovanja i potpuno ludilo uživanja, u pravu ste. I sve to praktično besplatno. Pa gde to ima? U Americi, naravno. Život bez ograničenja, neobuzdani život, život bez briga koji će uskoro postati moja stvarnost. Ako popunim formular koji sam dobila uz ovu propagandu:
Sve to će mi omogućiti jedna misteriozno crna kreditna kartica. Za tričavu godišnju članarinu od 495 dolara sve divote ovog sveta biće mi na dohvat ruke. Samo se pitam zašto članarina nije 499 dolara. Mogli su da ušićare još ta četiri dolara, a opet bi izgledalo kao da nije baš 500. No, ta članarina nije ni bitna u celoj priči. Ovakve primamljive ponude dobijam po 3-4 dnevno, kao i svi odrasli ljudi koji legalno žive u Americi. Taj neobuzdani život na veresiju je ono što vrti američku ekonomiju. I ratovi, naravno. Ali o tome nekom drugom prilikom. Liberalni kapitalizam se zasniva na besomučnom trošenju para i na dugovima. Pozajmljujete od jednih da biste vraćali drugima. Naravno, taj stari dobri običaj nije nepoznat nama sa Balkana. Jedino što se na Balkanu pozajmljuje od brata da bi se vratilo kumu. Onda se pozajmi od druga iz srednje škole koga smo skoro zaboravili ali smo ga srećom sreli pre neki dan na pijaci. Da bi se vratilo bratu. Što je govorio moj otac: "Najeb... je onaj koji je pokojniku poslednji pozajmio pare." Tako je bilo u njegovo vreme. Sada postoje uterivači dugova koji zakucaju na vrata narednom pokoljenju tako pa taj poslednji ipak dobije svoje pare nazad.
U liberalnom kapitalizmu se ne pozajmljuje od familije i prijatelja, pozajmljuje se od banaka. Naravno, i ovaj koncept je poznat širom sveta. Sa malom razlikom. U Americi je sistem života na veresiju doveden do savršenstva. U avgustu su Amerikanci kolektivno dugovali nešto više od hiljadu milijardi dolara na kreditnim karticama. A kada se to sabere sa kreditima koje duguju, suma je skoro 13 hiljada milijardi dolara. Moj mozak ne može ni da pojmi kolika je ovo suma. Da li bi cela planeta zemlja koštala ovoliko kada bi neko iz druge galaksije došao da pita "pošto?"? Pritom je caka u tome što ovu nepojmljivu sumu sačinjavaju najvećim delom kamate, a ne glavnica duga.
Kažu ekonomski stručnjaci da je Amerika ponovo došla u stanje kao pred ekonomsku krizu 2008. godine. U stanje "ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji". Tipična porodica otplaćuje kredit za kuću, kredite za dvoja kola, kredit za renoviranje kupatila, dva kredita za studiranje, plaćaju vrtić, boravak ili školarinu, plaćaju putovanja i kupuju, kupuju, kupuju. Jednom prilikom mi je bivša koleginica rekla da im dok su još mali usađuju ideju da je patriotski kupiti kuću i kola na kredit i trošiti, trošiti, trošiti. A po pravilu se troše nepostojeće pare. Banke lako odobravaju kreditne kartice i kredite ljudima sa relativno niskim primanjima. Ja sam nedavno platila tri avionske karte i hotel kreditnom karticom i skoro potpuno iskoristila dozvoljenu sumu. Banka mi je posle dva dana podigla limit. Baš sam ih usrećila. Onda sam ih sutradan unesrećila jer sam pokrila celu sumu koja sam dugovala.
A možda sa mnom ipak nešto nije u redu... Možda ipak treba da popunim onaj formular sa početka priče i da konačno osetim kako je živeti neobuzdano i bez ograničenja.
Sve to će mi omogućiti jedna misteriozno crna kreditna kartica. Za tričavu godišnju članarinu od 495 dolara sve divote ovog sveta biće mi na dohvat ruke. Samo se pitam zašto članarina nije 499 dolara. Mogli su da ušićare još ta četiri dolara, a opet bi izgledalo kao da nije baš 500. No, ta članarina nije ni bitna u celoj priči. Ovakve primamljive ponude dobijam po 3-4 dnevno, kao i svi odrasli ljudi koji legalno žive u Americi. Taj neobuzdani život na veresiju je ono što vrti američku ekonomiju. I ratovi, naravno. Ali o tome nekom drugom prilikom. Liberalni kapitalizam se zasniva na besomučnom trošenju para i na dugovima. Pozajmljujete od jednih da biste vraćali drugima. Naravno, taj stari dobri običaj nije nepoznat nama sa Balkana. Jedino što se na Balkanu pozajmljuje od brata da bi se vratilo kumu. Onda se pozajmi od druga iz srednje škole koga smo skoro zaboravili ali smo ga srećom sreli pre neki dan na pijaci. Da bi se vratilo bratu. Što je govorio moj otac: "Najeb... je onaj koji je pokojniku poslednji pozajmio pare." Tako je bilo u njegovo vreme. Sada postoje uterivači dugova koji zakucaju na vrata narednom pokoljenju tako pa taj poslednji ipak dobije svoje pare nazad.
U liberalnom kapitalizmu se ne pozajmljuje od familije i prijatelja, pozajmljuje se od banaka. Naravno, i ovaj koncept je poznat širom sveta. Sa malom razlikom. U Americi je sistem života na veresiju doveden do savršenstva. U avgustu su Amerikanci kolektivno dugovali nešto više od hiljadu milijardi dolara na kreditnim karticama. A kada se to sabere sa kreditima koje duguju, suma je skoro 13 hiljada milijardi dolara. Moj mozak ne može ni da pojmi kolika je ovo suma. Da li bi cela planeta zemlja koštala ovoliko kada bi neko iz druge galaksije došao da pita "pošto?"? Pritom je caka u tome što ovu nepojmljivu sumu sačinjavaju najvećim delom kamate, a ne glavnica duga.
Kažu ekonomski stručnjaci da je Amerika ponovo došla u stanje kao pred ekonomsku krizu 2008. godine. U stanje "ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji". Tipična porodica otplaćuje kredit za kuću, kredite za dvoja kola, kredit za renoviranje kupatila, dva kredita za studiranje, plaćaju vrtić, boravak ili školarinu, plaćaju putovanja i kupuju, kupuju, kupuju. Jednom prilikom mi je bivša koleginica rekla da im dok su još mali usađuju ideju da je patriotski kupiti kuću i kola na kredit i trošiti, trošiti, trošiti. A po pravilu se troše nepostojeće pare. Banke lako odobravaju kreditne kartice i kredite ljudima sa relativno niskim primanjima. Ja sam nedavno platila tri avionske karte i hotel kreditnom karticom i skoro potpuno iskoristila dozvoljenu sumu. Banka mi je posle dva dana podigla limit. Baš sam ih usrećila. Onda sam ih sutradan unesrećila jer sam pokrila celu sumu koja sam dugovala.
A možda sa mnom ipak nešto nije u redu... Možda ipak treba da popunim onaj formular sa početka priče i da konačno osetim kako je živeti neobuzdano i bez ograničenja.
No comments:
Post a Comment