Juče sam ušla u poštu i stala u red da bih poslala neka dokumenta nadležnim organima. Dva šaltera su bila otvorena. Prva u redu je bila žena sa dvoje male dece, a iza nje čovek srednjih godina, pa onda ja. Deca su bila relativno mirna, nisu dizala dreku i pravila pometnju ali su bila nestrpljiva. Ne znam koliko su čekali pre nego što sam ušla u poštu, ali kada se oslobodio jedan od saltera, žena sa decom je prišla šalteru plačući i zahvalila se službenici na uviđavnosti prema "mami koja radi" (working mom) i izjurila sa decom iz pošte bez obavljenog posla. Dok su izlazili, jedno od dece je reklo: "Mommy, we love you", što me je podsetilo na moju kćerku koja se uvek uznemiri kada zaplačem i kaže mi da me voli.
Moj zaključak je da je šalterska službenica odužila sa pružanjem usluga prethodnim mušterijama i da je žena sa decom čekala prilično dugo i konačno izgubila živce. Inače, u ovom gradu državni službenici, posebno oni šalterski, su šampioni u brzom i efikasnom obavljanju posla. Možete slobodno da ih pošaljete po smrt i da budete sigurni da ćete živeti večno. No, neću o tome u ovoj epizodi. Ono što me zaista iznenađuje i zbunjuje je odnos Amerikanaca (u ovom gradu) prema trudnicama i ženama sa malom decom. Ovo je grad u kome svi "hodaju po jajima" da nekom ne bi stali na žulj i bili optuženi za diskriminaciju i političku nekorektnost. Niko nikoga ne sme da osuđuje, svakakve navike i životni stilovi su potpuno prihvatljivi. Posebno se vodi računa o pripadnicima LGBTQIA populacije. Ako niste znali, stari LGBT akronim je dobio i nastavak QIA što označava "queer, intersex, asexual" opredeljenja. Ja bih još dodala i jedno C za one koji su confused, odnosno zbunjeni i neopredeljeni. Sjajno je što ljudi ne osuđuju jedni druge i što svako ima pravo da živi kako želi sve dok to ne ugrožava druge.
Dakle, komšiji nekrofilu ne smete nikako da kažete da njegove seksualne sklonosti nisu baš u skladu sa sanitarnim standardima, ali zato komšija nekrofil može vama slobodno da kaže da mu smeta vaše dete koje povremeno viče, plače i pravi buku. Svaki put kada se deremo po kući upola onako kako smo navikli to da radimo u Beogradu, pomislim da mogu da nas izbace iz stana koji iznajmljujemo.
U Americi se prava žena u evropskom smislu prilično nisko kotiraju. Amerika je konzervativna i tradicionalna zemlja u kojoj je muškarac stub porodice, društva, biznisa i politike. Muškarac je taj od koga se oćekuje da zarađuje i izdžzava porodicu, što se može protumačiti i kao posledica činjenice da su Amerikanci duboko religiozna nacija. Naravno da žene rade, ali su po pravilu manje plaćene i manje uticajne od muškaraca. Jednakost žena po pitanju opštih ljudskih prava koja su garantovana zakonom se, naravno, ne dovodi u pitanje. Ali kada se radi o pravima koja nisu zakonom regulisana, žene su "manje jednake" od muškaraca. Ne znam da li je ustajanje u autobusu trudnicama regulisano zakonom u Skandinaviji i Nemačkoj - verovatno nije, ali je toliko rasprostranjeno i ukorenjeno da se smatra nepisanim pravilom ili običajnom praksom. Dakle, u Americi retko ko ustupa mesto trudnicama i maloj deci u javnom prevozu. U samoposluzi vas sigurno neće pustiti preko reda na kasi ako ste sa decom. Vaš je problem što ste se razmnožili, a ne onoga ispred vas na kasi. A ni na aerodromima ne prepoznaju porodice sa malom decom i trudnice koje u Evropi prve ulaze u avion - posle prve i biznis klase, naravno. Po tome me Amerika podseća na Bliski Istok, gde sam imala priliku da budem trudna, a gde bi žene i decu najrađe stavili u prtljažni prostor u avionu.
Amerika je i zemlja u kojoj ne postoji porodiljsko odusustvo, a Amerikanke su fascinantno neme po ovom pitanju. Ono što ženama zakon garantuje je da će im poslodavac čuvati radno mesto 12 nedelja koje mogu da iskoriste kada se porode. U ovu svrhu žene koriste godišnji odmor i zarađeno bolovanje, a ponekad i neplaćeno odusustvo. Bila sam nedavno u State Department-u na sastanku i raspitivala se za ženu koja se nedavno porodila. Rekli su mi da se uskoro vraća na posao jer State Department ne daje porodiljsko odustvo. Ovo mi je zvučalo potpuno bizarno jer sam pre više o sedam godina bila godinu dana na porodiljskom, a punu platu mi je davao taj isti State Department. Ali to je bilo van Amerike gde strani poslodavci, uključujući i američke, moraju da poštuju zakone zemlje u kojoj se nalaze.
Moj zaključak je da je šalterska službenica odužila sa pružanjem usluga prethodnim mušterijama i da je žena sa decom čekala prilično dugo i konačno izgubila živce. Inače, u ovom gradu državni službenici, posebno oni šalterski, su šampioni u brzom i efikasnom obavljanju posla. Možete slobodno da ih pošaljete po smrt i da budete sigurni da ćete živeti večno. No, neću o tome u ovoj epizodi. Ono što me zaista iznenađuje i zbunjuje je odnos Amerikanaca (u ovom gradu) prema trudnicama i ženama sa malom decom. Ovo je grad u kome svi "hodaju po jajima" da nekom ne bi stali na žulj i bili optuženi za diskriminaciju i političku nekorektnost. Niko nikoga ne sme da osuđuje, svakakve navike i životni stilovi su potpuno prihvatljivi. Posebno se vodi računa o pripadnicima LGBTQIA populacije. Ako niste znali, stari LGBT akronim je dobio i nastavak QIA što označava "queer, intersex, asexual" opredeljenja. Ja bih još dodala i jedno C za one koji su confused, odnosno zbunjeni i neopredeljeni. Sjajno je što ljudi ne osuđuju jedni druge i što svako ima pravo da živi kako želi sve dok to ne ugrožava druge.
Dakle, komšiji nekrofilu ne smete nikako da kažete da njegove seksualne sklonosti nisu baš u skladu sa sanitarnim standardima, ali zato komšija nekrofil može vama slobodno da kaže da mu smeta vaše dete koje povremeno viče, plače i pravi buku. Svaki put kada se deremo po kući upola onako kako smo navikli to da radimo u Beogradu, pomislim da mogu da nas izbace iz stana koji iznajmljujemo.
U Americi se prava žena u evropskom smislu prilično nisko kotiraju. Amerika je konzervativna i tradicionalna zemlja u kojoj je muškarac stub porodice, društva, biznisa i politike. Muškarac je taj od koga se oćekuje da zarađuje i izdžzava porodicu, što se može protumačiti i kao posledica činjenice da su Amerikanci duboko religiozna nacija. Naravno da žene rade, ali su po pravilu manje plaćene i manje uticajne od muškaraca. Jednakost žena po pitanju opštih ljudskih prava koja su garantovana zakonom se, naravno, ne dovodi u pitanje. Ali kada se radi o pravima koja nisu zakonom regulisana, žene su "manje jednake" od muškaraca. Ne znam da li je ustajanje u autobusu trudnicama regulisano zakonom u Skandinaviji i Nemačkoj - verovatno nije, ali je toliko rasprostranjeno i ukorenjeno da se smatra nepisanim pravilom ili običajnom praksom. Dakle, u Americi retko ko ustupa mesto trudnicama i maloj deci u javnom prevozu. U samoposluzi vas sigurno neće pustiti preko reda na kasi ako ste sa decom. Vaš je problem što ste se razmnožili, a ne onoga ispred vas na kasi. A ni na aerodromima ne prepoznaju porodice sa malom decom i trudnice koje u Evropi prve ulaze u avion - posle prve i biznis klase, naravno. Po tome me Amerika podseća na Bliski Istok, gde sam imala priliku da budem trudna, a gde bi žene i decu najrađe stavili u prtljažni prostor u avionu.
Amerika je i zemlja u kojoj ne postoji porodiljsko odusustvo, a Amerikanke su fascinantno neme po ovom pitanju. Ono što ženama zakon garantuje je da će im poslodavac čuvati radno mesto 12 nedelja koje mogu da iskoriste kada se porode. U ovu svrhu žene koriste godišnji odmor i zarađeno bolovanje, a ponekad i neplaćeno odusustvo. Bila sam nedavno u State Department-u na sastanku i raspitivala se za ženu koja se nedavno porodila. Rekli su mi da se uskoro vraća na posao jer State Department ne daje porodiljsko odustvo. Ovo mi je zvučalo potpuno bizarno jer sam pre više o sedam godina bila godinu dana na porodiljskom, a punu platu mi je davao taj isti State Department. Ali to je bilo van Amerike gde strani poslodavci, uključujući i američke, moraju da poštuju zakone zemlje u kojoj se nalaze.
No comments:
Post a Comment